Tehnologija proizvodnje paprike

Paprika (Capsicum annuum)

Paprika predstavlja jednu od najznačajnih povrtarskih kultura u Srbiji. Gaji se na velikimpovršinama i jedna je od osnovnih sirovina u prerađivačkoj industriji i domaćinstvima. Zbog bogatstva u hranljivim i zaštitnim materijama predstavlja izuzetno cenjeno povrće za zdravu i pravilnu ishranu. Prema veličini površine na kojima se gaji, Srbija je jedna оd značajnih zemalja u Evropi i u Svetu. Međutim, prinosi su neopravdano niski. Niski prinosi pre svega su rezultat nedovoljnog poznavanja biologije paprike i primene neodgovarajuće agrotehnike.

Zahtevi paprike za uslovima spoljne sredine

Paprika, obzirom na njeno poreklo, ima povećane zahteve za vodom, odgovarajućom temperaturom i za dobrim osvetljenjem. Isto tako zahteva plodna i strukturna zemljišta neutralne do slabo kisele reakcije. Paprika za svoj porast i formiranje visokog prinosa zahteva velike količine mineralnih hraniva pre svega visoke količine  azota, relativno male količine fosfora i velike količine kalijuma, takođe zahteva i dosta kalcijuma, magnezijuma kao i mikro elemente kao što su:gvožđe, cink, mangan, bakar, molibden…

 Gajenje paprike na otvorenom polju

Izbor zemljišta

Uspeh u proizvodnji paprike u velikoj je zavisnosti od pravilnog izbora zemljišta. Za proizvodnju paprike najviše odgovaraju plodna i rastresita zemljišta ravne površine ili pak sa blagim  nagibom  

    1- 2%, radi površinskog zalivanja.

 Plodored

U proizvodnji paprike neophodno je zbog osetljivosti i specifičnih zahteva ove kulture, gajiti je u plodoredu. Gajenje paprike u plodoredu, pre svega je neophodno, zbog osetljivosti ove kulture na bolesti i štetočine, zbog jednostranog iskorišćavanja zemljišta i zbog pravilnog i boljeg iskorišćavanja radne snage. Paprika u plodoredu dolazi na prvo mesto jer dobro reaguje na đubrenje stajnjakom.

 Obrada zemljišta

S obzirom da paprika ima relativno slabo razvijen korenov sistem i ima visoke zahteve u pogledu aeracije i vlažnosti zemljišta, obradi zemljišta za proizvodnju paprike mora se posvetiti velika pažnja. Obrada zemljišta za papriku sastoji se iz osnovne obrade, obrade pre setve ili sadnje koju još nazivamo i pripremom zemljišta i obrade tokom vegetacije ili nega paprike. Osnovna obrada započinje neposredno po skidanju prethodnog useva sa zaoravanjem biljnih ostataka. Neposredno po skidanju prethodnog useva vrši se plitko oranje s ciljem zaoravanja žetvenih ostataka, provociranja korova i nagomilavanja vlage. U jesen (tokom septembra i oktobra) vrši se duboko oranje na dubinu od oko 30cm. Tako poorano zemljište prezimljava pri čemu se tokom zime akumuliraju i konzerviraju zimske padavine. Obrada pred setvu ili sadnju obavlja se u proleće, a vreme njenog izvođenja zavisiće od načina proizvodnje ove kulture. Ukoliko se paprika proizvodi direktnom setvom, onda se sa ovom obradom počinje u martu.

Ishrana i đubrenje paprike

Paprika ima velike potrebe za hranivima, a zbog njene duge vegetacije i gajenja u uslovima navodnjavanja treba je đubriti organskim i mineralnim đubrivima. Od organskih đubriva se koristi svež stajnjak i unosi se 40-50 t/ha pod jesenju duboku obradu. Ako se koristi zgoreli stajnjak može se dodavati u proleće u količini 20-30 t/ha. Količina mineralnih đubriva zavisi od planiranog prinosa,plodnosti zemljišta, sorte, načina proizvodnje i sadržaja hranljivih elemenata u biljci. Začinska paprika sorte Katarina sa 10t ploda unosi se 46,5kg azota, 14,6kg P2O5,43,3kg K2O i 9,1kg CaO. Paprika Crveno zlato za 10t ploda iznosi 41,9kg azota,16,7kg fosfora u vidu P2O5, 73,3kg kalijuma u vidu K2O i 10,6kg magnezijuma u vidu MgO.Pri određivanju količine hraniva neophodno je poznavanje potreba paprike za pojedinim hranljivim materijama, pa je stoga za formiranje jedne tone svežih plodova potrebno 2,5-3kg azota,0,2-0,3kg fosfora i 3-4kg kalijuma. Plod i delovi ploda sadrže veći deo ovih hraniva .U zavisnosti od lokalnih uslova papriku trba djubriti sa: 190-200 kg/ha azota, 60-140 kg/ha P2O5 i 140-180 kg/ha K2O.Ove količine se mogu obezbediti unošenjem 400kg NPK đubriva(8:16:24) u osnovnoj obradi,300kg NPK đubriva(15:15:15)u proleće pri površinskoj pripremi zemljišta i 200kg/haKAN-a ili 100kg/ha URE-e u prihrani.Sa ovakvim đubrenjem  u našim prosečnim uslovima sa paprikom Crveno Zlato može se postići prinos od oko 50t/ha u zavisnosti od vremenskih uslova u toku godine. Sa pojavom savremenih formulacija na tržištu mineralnih đubriva i inteziviranjem proizvodnje paprike, koriste se znatno veće količine đubriva i njihovo unošenje je prilagođeno ishrani biljaka, pošto su hraniva u vrlo pristupačnom obliku i sadrže sve neophodne elemente, kako makro, tako i mikro.U savremenoj proizvodnji paprike koriste se granulisane  i vodotopive forme mineralnih đubriva. Pri korišćenju takvih formi đubriva ne postoji jedinstvena preporuka za sve uslove proizvodnje. Za takve uslove mora se pre svega ispitati plodnost zemljišta, đubrenje sa stajnjakom ili bez stajnjakai, istaći koji prinos se očekuje(obično oko 60t/ha) ,sorta koja će se gajiti,broj biljaka po jedinici površine, pH zemljišta i za vodotopiva đubriva reba ispitati kvlitet vode za zalivanje(EC), Na bazi svih ovih elemenata može se odrediti količina i način unošenja mineralnih đubriva.

Proizvodnja rasada

Proizvodnjom paprike preko rasada omogućuje se njeno uspešno gajenje u kontinentalnim uslovima, jer se skraćuje potrebno vreme za rast biljke na otvorenom polju. Na taj način cvetanje i plodonošenje nastaje ranije, a time i prva berba, odnosno povećava se broj berbi i ukupan prinos. S obzirom da se rasad proizvodi u kontrolisanim uslovima, stvara se mogućnost za optimalni rast i razviće biljke. Rasadnički period kod paprike je vreme kada biljka prolazi stadijum jarovizacije i prvih četiri do pet etapa organogeneze generativnih organa. Zato od uslova uspevanja u ovom periodu zavisi ne samo spoljašnji kvalitet rasada, već i mogućnost da ranije ili kasnije cvetaju i ostvare odgovarajući prinos. Pri proizvodnji paprike iz rasada na otvorenom polju razlikujemo ranu, srednje ranu i kasnu proizvodnju. Rana proizvodnja paprike obezbeđuje se proizvodnjom preko pikiranog rasada sa setvom krajem januara ili početkom februara i rasađivanjem krajem aprila i početkom maja. Prva berba iz rane proizvodnje može se obezbediti krajem juna i početkom jula meseca. Srednje rana proizvodnja paprike u našim uslovima je i najrasprostranjenija i obezbeđuje se setvom u plastenike  ili druge vrste zaštićenog prostora sa dopunskim zagrevanjem. Proizvodnja rasada za ovaj rok odvija se obično bez pikiranja sa setvom u martu, rasađivanjem u maju, a prvi plodovi se beru krajem jula i početkom avgusta. Pikiran rasad paprike treba u momentu sadnje da ima dobro razvijeno i jedro stablo sa 8-12 listova, pravilno raspoređenih na biljci i sa formiranim pupoljcima i cvetovima. Za uspešnu i racionalnu proizvodnju paprike neophodna je proizvodnja pikiranog rasada paprike kontejnerskim načinom. Ova proizvodnja ima niz prednosti u odnosu na klasičnu proizvodnju rasada. Rasad paprike proizveden u saksijama i kontejnerima se pre rasađivanja zalije, vadi se sa celim busenom zemlje i tako sadi. Rasad u hranljivim kockama u džifi saksijama sadi se zajedno sa saksijama. Tako se koren ne oštećuje i u razvoju biljke ne dolazi do zastoja. Rasađivanje paprike može da počne kada prođe opasnost od mrazeva. Rasađivanje paprike iz rane proizvodnje počinje zadnjih dana aprila i početkom maja, iz srednje rane proizvodnje od 10.-25.maja a iz kasne proizvodnje od 26. maja do 10. juna. Posle rasađivanja može da se ne primi jedan deo rasađenih biljaka ili da bude uništen od štetočina. Zato je neophodno 5-6 dana nakon sadnje izvršiti kontrolu stanja useva i popunu praznih mesta.

Međuredna kultivacija

Cilj međuredne kultivacije je aeracija površinskog sloja, održavanje vlage i mehaničko uništavanje korova. Međuredna kultivacija kod paprike obavlja se 3-4 puta u toku vegetacije, sve dok biljke ne sklope redove.

Navodnjavanje

Navodnjavanje je jedna od važnih mera nege bez koje se uspešna proizvodnja paprike ne može ni zamisliti. Zbog relativno slabo razvijenog korenovog sistema, a dobro razvijenog nadzemnog dela,biljka paprike zahteva intenzivno navodnjavanje. Optimalna vlažnost zemljišta treba da je oko 70-80% PVK.Najveće zahteve za vodom paprika ima u vreme intenzivnog cvetanja i plodonošenja.U toj fazi s obzirom na veliko isparavanje zemljišta i jaku transpiraciju dnevni gubici vode su oko 5mm ili 5l vode dnevno po kvadratnom metru.Zato ako se zaliva sa normom od  20 do 30mm to treba obavljati svaka 4-6 dana.

Prihranjivanje

Potrebe za prihranjivanjem su naročito izražene u vreme povećanih potreba za vodom. Za vreme redovnog zalivanja pojačano je ispiranje hraniva, a u isto vreme povećano je i usvajanje kod biljaka. Kod paprike su neophodna dva prihranjivanja, kako azotnim tako i P i K đubrivima. Prvo prihranjivanje treba obaviti sa 1/4 od ukupne količine azotnih đubriva i to 4-5 nedelja nakon sadnje, a drugo prihranjivanje obavlja se obično u punom cvetanju paprike sa 1/4 azotnih i 1/3 P i K đubriva od ukupne količine hraniva. U intenzivnoj proizvodnji paprike i pri korišćenju vodotopivih ili pak korišćenjem granulisanih đubriva u kojima su hraniva u pristupačnom obliku, prihrana se sprovodi po tačno utvrđenom programu ishrane koji se sačinjava za konkretne uslove.

Zaštita od korova

Pri proizvodnji paprike iz rasada 8-12 dana pre sadnje, treba uneti herbicid Devrinol. Posle prskanja mora se odmah inkorporirati u zemljište na dubinu od 8-12 cm, odnosno dublje nego što je dubina korena rasada. U usevu paprike pri proizvodnji iz direktne setve semenom koristi se herbicid  Devrinol  2,5-4 l/ha (u zavisnosti od tipa zemljišta) koji se mora inkorporirati u zemljište pre setve. Kod ove proizvodnje direktnom setvom, posle setve a pre nicanja, koriste se totalni herbicidi. Tretiranje treba obaviti kad se pojave korovi a paprika još nije ponikla.

Proizvodnja paprike direktnom setvom

Niz istraživanja i praktičnih rezultata pokazuju da se pri ovom načinu proizvodnje ostvaruje se viiši prinos nego pri proizvodnji paprike iz rasada. Proizvodnjom paprike direktnom setvom ostvaruje se mnogo viši sklop biljaka, čak 4-5 puta nego pri proizvodnji iz rasada što i omogućuje ostvarenje visokih prinosa. Tako visok sklop biljaka po jedinici površine pri proizvodnji iz rasada uopšte nije moguće ostvariti. Zbog nešto kasnijeg pristizanja sa ovim načinom proizvodnje, moguće je obezbediti jeftiniju proizvodnju paprike za industrijsku preradu. Setvu treba obaviti krajem marta ili početkom aprila meseca. Najbolji rezultati se postižu setvom oko 5. aprila. Setva se obavlja preciznim sejalicama pogodnim za setvu sitnog semena. Setva se može obavljati u redove ili pak u dvo ili višeredne pantljike. Način setve i razmak između redova i u redu zavisi od sorte, tipa sejalice i uređaja za međurednu kultivaciju. Broj biljaka u berbi treba da se kreće od 200.000 – 350.000 po hektaru. Paprika Crveno zlato  se najčešće seje na razmak redova 60 -70cm i u redu na oko 10 cm ili pak u dvorede trake gde je razmak između redova 60-70 cm, između redova u traci 12-15 cm i u redu na oko 10cm. Paprike Crveno zlato troši se oko 2 do 3 kg semena po hektaru a kod začinske paprike Katarina oko 5 kg/ha. Dubina setve ne sme biti veća od 2cm. Kod proizvodnje paprike direktnom setvom najbolje je količinom semena regulisati željenu gustinu. Ukoliko se zaseje gušće od potrebnog sklopa može se izvršiti jedno proređivanje, pri čemu razmak biljaka u redu treba da bude oko 5cm kod začinske i kod   paprika manje bujnosti 5-10cm dok kod bujnijih sorti 10-15cm.

Izbor sorti

U našoj zemlji postoji veliki broj raznovrsnih sorti paprike.Sve gajene sorte kod nas mogu se podeliti u nekoliko grupa.Podela uglavnom bazira na obliku i veličini ploda i to: paradajz paprike ili rotunde,babure,feferoni ljute paprike,duge paprike ili roge,ljute papričice ili šipke i sorte začinske paprike.U firmi Europroduct iz Novog Sada stvorene su nove sorte paprike i to; sorta začinske paprike Katarina,sorte konzumne paprike Crveno zlato, Srebrni pehar i Eupro Somborka. Sve četiri sorte su već prikazane na nasem sajtu kako opisno tako i slikovito.

Bolesti paprike

Virusi

Na paprici se često javljaju virusna oboljenja kao što su virus mozaika duvana, virus mozaika krastavca i virus mozaika lucerke.Kod virusnih oboljenja ne postoje direktne mere borbe, koriste se samo preventivne metode kao što je primena plodoreda, korišćenje zdravog i kvalitetnog semena, suzbijanje lisnih vaši i korova sa kojih se mogu preneti virusna oboljenja.

Bakterijalna oboljenja

Najčešća bakterijalna oboljenja kod paprike su:

Bakterijalna trulež (Xanthomonas camestris pv. vesicatoria) i

Bakterijalna trulež (Psedomonas syringae var capsici).

Mere borbe su plodored, spaljivanje i uništavanje zaraženih biljaka i plodova i uništavanje štetnih insekata. Od hemijskih mera primenjuje se redovno tretiranje bakarnim preparatima.

Gljivična oboljenja

Poleganje rasada (Patogen: Rhizoctonia solani, Pythium spp.)

Poleganje rasada ili trulež prizemnog dela stabla prouzrokuje veliki broj gljiva koje su tipični

stanovnici zemljišta. Hladno, vlažno, zbijeno i kiselo zemljište pogoduje razvoju gljiva. Suzbijanje se vrši dezinfekcijom zemljišta vodenom parom ili hemijskim putem.

 Verticiliozna uvelost – Zeleno uvenuće (Patogen: Verticillium alboatrum)

Ova bolest predstavlja veliki problem u proizvodnji paprike i plavog patlidžana, naročito u područjima sa dugom tradicijom gajenja ovih vrsta biljaka.Oboljenje izazivaju parazitne gljive Verticillium alboalrum i V.clahliae. U ugroženim regionima česte su godine kada procenat obolelih biljaka dostiže 100%. Zalivanjem biljaka 0,2% rastvorom previkura može se takođe suzbiti širenje patogena ili se umesto njega može koristiti biološki preparat mikostop (Mycostop) zalivanjem biljaka 0,1% rastvorom.

 Fuzariozno uvenuće (Patogen: Fusarium moniliforme)

U našim biljke zaostaju u porastu, na donjem lišću nastaju krupne hlorotične pege koje kasnije prelaze u mrko obojenu nekrozu, a drvenasti deo stabla u zoni sprovodnih sudova je mrko obojen.Mere borbe se sastoje od primene pravilnog plodoreda i stvaranju otpornih sorti.

 Plamenjača paprike (Patogen: Phytophtora capsici)

Najveće štete nastaju u polju tokom avgusta i septembra. Posledice masovne pojave bolesti su katastrofalne: obolele biljke za kratko vreme potpuno izumiru. U cilju zaštite biljaka paprike iparadajza od prouzrokovača pepelnice preporučuje se preventivno tretiranje fungicidima.

Botritis (Patogen: Botrytis cinerea)

Na biljkama se javlja samo u nepovoljnim uslovima, na nadzemnim delovima biljaka. Ovo je prvenstveno problem u zaštićenom prostoru, vrlo retko na otvorenom polju. Suzbijanje rovralom idrugim preparatima.

Sklerocinija (Patogen: Sclerotinia sclerotiorum)

Naziva se još i bela trulež. Javlja se pored paprike i na mnogim drugim vrstama povrća.Najčešće se javlja na prizemnom delu stabla gde nastaju mrke i izdužene pege, u okviru kojih tkivo omekšava i pokriva se belom prevlakom po kojoj ova bolest nosi naziv. U prevlaci se kasnije stvore crna telašca (sklerocije) veličine zrna pasulja. Suzbijanje se vrši pravilnom primenom plodoreda.

ŠTETOČINE

Nematode (Meloidogyne incognita)

Ova vrsta čini velike štete na usevima u staklenicima i plastenicima. U polju se može naći M.hapla, ali retko. Razvoj napadnute biljke je usporen, lišće žuti i kasnije vene.Za suzbijanje je neophodna sterilizacija zemljišta vodenom parom ili hemijskim putem.

 Žičari (Eliteridae)

Žičari se redovno sreću na mnogim povrtarskim kulturama pa i na paprici, naročito ako se gaji posle strnih žita. Zato gajenje paprike treba izbegavati posle strnina.

 Rovci (Gryllotalpa gryllotalpa)

Rovci napadaju papriku naročito na plodnim zemljištima sa mnogo humusa, u toplim lejama,staklenicima i baštama. Velike štete mogu naneti mladim tek rasađenim biljkama.

 Baštenski puž (Agrolimax agrestis)

Puževi golaći paprici mogu naneti značajne štete naročito u lejama, staklenicima, plastenicima i baštama. Puževi se suzbijaju mezuralom i pužomorom, Luxor-om limaxom pri čemu se granule rasturaju na mestima gde se javljaju puževi.

 Bela mušica (Trialeurodes vaporarium)

Bela mušica (bela leptirasta vaš) smatra se najopasnijom štetočinom na paprici gajenoj u zaštićenom prostoru.

 Lisne vaši (Aphididae)

Lisne vaši su vrlo česte i opasne štetočine na paprici. Sem direktnih šteta koje nanose biljci paprike, nanose i indirektne štete prenoseći virusna oboljenja koja su kod paprike vrlo štetna.Sekundardne štete nastaju lučenjem tzv. medne rose, odnosno tečnog izmeta vašiju koja se u slučaju jačeg napada sliva u kapima niz posednute biljne delove. Ona predstavlja odličnu podlogu za razvoj gljiva čađavica koje svojom tamnom micelijom pokrivaju delove biljke oblivene mednom rosom, ometajući fotosintezu. Najveće štete, međutim, nanose prenoseći viruse (virus mozaika krastavca, virusa mozaika lucerke i dr.)

 Crveni pauk (Tetranychus urticae)

Crveni pauk može biti veoma opasna štetočina na paprici pri gajenju u zaštićenom prostoru,naročito pri visokim temperaturama.

 Lisne sovice (Mamestra sp.)

One mogu naneti velike štete mladom usevu paprike. Sovice treba suzbijati dok su male (20-25mm).

 Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis)

To je polifagna štetočina čiji je značaj rastao uporedo sa povećanjem površina pod hibridnim kukuruzom. Smatra se da veći procenat šećera hibridnih sorti, a takođe i gust sklop biljaka, koji omogućava veliku vlažnost, povoljno utiču na razvoj ovog insekta.Jedina efikasna mera za suzbijanje kukuruzovog plamenca je primena insekticida.

 Pamukova Sovica (Helicaverpa armigera)

Pored navedenih štetnih insekata, u poslednje vreme na paprici značajne štete se čine i od strane larvi pamukove sovice. Let imaga štetočine treba pratiti i na vreme tretirati sa insekticidima. Larve ovog insekta se ubušuju u plod, zagađuju ga i plod brzo truli.

BERBA, KLASIRANJE, PAKOVANJE I ČUVANJE PAPRIKE

Paprika se bere kada su plodovi zelene, žute ili bele boje (a crvene?). Paprika je pogodna za berbu kada postane sjajna, izgubi voštanu prevlaku i na dodir postane elastična i dobija karakterističan oblik i veličinu. Povrtarska konzumna paprika se vrlo često, za određene potrebe u preradi, bere u fiziološkoj zrelosti, kada dobija karakterističnu crvenu, narandžastu ili žutu boju. Ukoliko se paprikabere isključivo u fiziološkoj (botaničkoj) zrelosti i tada obično daje oko 25% pa čak i do 50% niži prinos u odnosu na berbu u tehnološkoj zrelosti. Pri proizvodnji semenske paprike, paprika se bere isključivo u fiziološkoj (botaničkoj) zrelosti. Sezona berbe paprike u Srbiji pri proizvodnji na otvorenom polju, počinje u junu i traje do pojave prvih mrazeva koji se obično javljaju početkom oktobra. Početak berbe zavisi, pre svega, od temperaturnih uslova, intenziteta osunčavanja, načina proizvodnje i sorte.Za proizvodnju paprike u našoj zemlji je karakteristično da gro proizvodnje čini srednjekasna i kasna proizvodnja sa pristizanjem u avgustu i septembru, dok je relativno malo zastupljena rana I srednjerana proizvodnja kod koje berba počinje u junu i julu.Paprika se još uvek uglavnom bere ručno, u nekim zemljama polumehanizovano (branje ručno,sakupljanje i transport mašinama), a ima pokušaja i potpunog mehanizovanog